SUOČAVANJE SA TAČKOM POKRETANJA- Kako počinje?

 Kako počinje? – Ključno pitanje

U ljudskom biću postoji prirodni mehanizam koji ga gura napred, u novi korak, novu aktivnost, učenje, istraživanje i promene. Taj mehanizam radi uz pomoć naše volje, a vrlo često i bez aktivnog učešća volje u vidu osećaja da nešto morano menjati ili da stojimo u mestu, gubimo vreme.

I jedan i drugi način je ispravan. Razlika je u tome, što se aktivnost mehanizam kada ga  pokreće naša volja dešava odmah, dok osećaj koji dolazi intuitivno često ostavljamo po strani, zanemarujemo ili nismo sigurni šta je to, čekamo “jači impuls” i do tada nema aktivne promene, samo nemir. Zbog nedovoljno razvijene intuicije odgovor može bit odbačen kao “nevažan”.

Nezadovoljstvo je prvi signal da smo zanemarili neki važan aspekt vlastitog života. Kod nekih od nas to se izražava u vidu prebacivanja krivice na okolinu, a kod nekih u vidu depresivnog ponašanja. Koliko će  trajati ovakava stanja zavisi od suočavanja sa činjenicama koje su nas dovele do takvog stanja, bilo da je reč o nezadovoljstvu sobom ili svojim životom. U svakom slučaju nije presudno odakle dolaze činjenice koje sputavaju aktivnu promenu, već kako one utiču na  život pojednica.

U našem društvu nezadovoljstvo je uobičajena pojava, može se reći da se prenosi i širi kao virus. Mnogi preuzimaju isti obrazac razmišljanja u koji se kolektivno uljuljkaju i prihvate ga kao “naša realnost”. Nije prirodno biti  često ili stalno nezadovoljan, to ukazuje da nešto ne radimo dobro ili ništa nismo uradili za sebe i za promeni takvog stanja. Nezadovoljstvo je osećanje koje se pojavljuje s vremena na vreme, kada ne dobijemo ili ne postignrmo rezultate koje smo očekivali, a zatim prolazi sa pronalaženjem novih ideja i rešenja. Što znači da ga naša mentalna aktivnost diktira.

Opasno je da ovakva osećanja prihvatamo sa kolektivnog aspekta a “ mirenje” sa stanjem nas vodi u pogrešnom pravcu i najčešće trajno zausatvi u vremenu i prostoru.
Kada smo svesni nezadovoljstva na ličnom nivou, tada ono ima dvojnu moć, da se osećamo neispunjeno, prazno i da se vrtimo u krug kao mala životinja u kavezu koja traži način da se oslobodi i nadje ga. Sa druge strane, iz ugla nezadovoljne osobe, svet oko nas izgleda zadovoljno i pokazuje sve aspekte ispunjenja kao izazov za pokretanje. Suočavanjem sa svojim stanjem u odnosu na svet oko sebe, postavljamo sebi pitanja:

 

1. Zašto smo nezadovoljni?
2. Šta je pravi razlog nezadovoljstva?
3. Da li smo iskreni u odgovorima?
4. Šta bi odgovor promenio u našem životu?

Odgovori koji se mogu pojaviti u početku su “ kao kiša oko Kragujevca“ sve samo ne pravi. Samo nastavite sa ponavljanjem pitanja dalje.
Tu počinje proces pokretanja sa mrtve tačke. Uvek naglašavam da trebamo biti nežni sa pitanjima u smislu pažljivog prepoznavanja pravog odgovora, budite strpljivi u odnosu  sa sobom. Pravi odgovor je nepogrešiv i to uvek i svako od nas prepoznaje.
Suočavanje počinje pronalaženjem  odgovora i ono može biti bolno i zastrašujuće, jer nismo bili svesni nekih činjenica o sebi do tog trenutka. Ok, malo “iskulirajte” a zatim pokušajte da prihvatite činjenice onakvim kave stavrno jesu. Niko njie nepogrešiv.
Sagledavanjem “činjeničnog stanja” postajemo smireniji i racionalniji.

Ako nezadovoljstvo posmatramo kao emociju koja nas blokira, prihvatanje uzroka je racionalni aspekt ličnosti koji ublažava emotivna stanja i reakcije, i time omogućava lakši napredak. Proces se postepeno i neomtano razvija dalje.

Suočavanje sa činjenicama je prvi i najteži deo svake promene a razultati ovog  procesa nas oslobađaju od nezadovolojstva, stagniranja, kompleksa manje vrednosti  i osećaja neispunjenosti.  Vrlo često je dovoljno postati svestan uzroka i posmatrati ih kao da se radi o nekom drugom a ne o nama. Posmatranje donosi razumevanje i prihvatanje a prihvatanje je koren promene.

Korak po korak..

Jovanka Vajagić

trener za lični razvoj