Samopouzdanje je jedina istinska moć !

Svesno znanje je izvor pravog samopuzdanja.

Lični izbor svakog ljudskog bića je da li će poljuljano samopouzdanje ponovo izgraditi ili ne. Uvek postoje bar dve mogućnosti:

Prva je da živimo bez vere u sebe i svoje ideale koje nosimo u srcu i uzimamo ono što nam život i okolnosti usput nude, i živimo sa tim manje ili više zadovoljni.

Druga je da uložimo trud  i da iznova izgradimo poljuljano ili neutemeljeno poverenje i zavolimo sebe. Korak po korak, pažljivo i temeljno.

Pomereni sa glavnog puta lutamo u mislima i delima, zbunjuni jer smo jedno dok razmišljamo a sasvim drugo dok delamo. Ne znam šta da radim? Ne znam šta da izaberem i čime da se bavim? Nepoznato mi je i nisam sigurna da li ću uspeti ili neću!? Koristim stid kao izgovor i kao vreme da se saberem i iskopam poverenje negde iz dubine duše. Krijem se iza leđa roditelja, partnera, verujem više njemu nego sebi, kuda me to vodi? Imam li pravo kao odrasla osoba da krivim nekog drugog, roditelje, muža koji je moj izbor, sredinu i nesrećnu zemlju u kojoj sam se rodila i živim ili treba da budem zahvalna na onom što jesam, što sam postala i što imam? Umem li da upotrebim ono što imam ili bežim od sebe u nešto što nemam jer mi je tako lakše, lažem sebe i svoj život. Da li je samopouzadnje celina, glavni put ili korak koji me održava na putu koji se zove Život ili su delovi potrebni u nekim trenutcima i situacijama sa kojom se suočavam?

Kada se dogodi iskorak i zašto se ne vratimo odmah na pravi put?

Koren samopouzdanja se nalazi pohranjen negde našem umu. Misao je sila koja pokreće ceo proces. Samopouzdanje je količina energije koja vibrira u nama i našem umu, koju pokreće samo jedna misao ili dogadjaj, koji šalje poruku:  Ja znam da mogu!


U najranijem detinjstvu svakog žene postoji trenutak kada je spoznala veru u sebe kroz sliku ili doživljaj kojeg se rado seća i koji je neprestano prisutan, to je ono dragoceno mesto u prošlosti od koga svako ljudsko biće može da počne ponovo da razvija osećaj poverenja u sebe, kao temelj na kojem će gradti svoj životni put. Kao odrasle osobe već imamo izgrađene stavove i vrlo teško prihvatamo tuđe savete, odrasla osoba najbrže i najbolje uči kroz lične primere i iskustvo. Možemo satima slušati nekog café majstora kako se sprema dobra kafa i biti sasvim sigurni da je to veoma jednostavno. Većina nas će reći: Šta ovaj filozofira, bar to nije teško?! Tek kada stanemo ispred café mašine i tu kafu spremimo sami, uložimo svoje vreme i trud, prođemo kroz čitav proces i probamo ukus i miris kafe koju smo spremili znanje je izgrađeno i utemeljeno zauvek i tek tada postaje svesno. Sve do tog trenutka je samo dobra café-priča na nivou informacije, a znanje ne postoji jer se nije dogodilo lično iskustvo koje utemeljuje proces i sigurnost u ono mislimo i radimo.

odlomak iz knjige koja govori samopuzdanju, ličnom potencijalu i alhemiji ravoja jedne žene….uskoro

Jovanka Vajagić

autor