POVERENJE U SEBE JE MOĆ – ČAROBNI ŠTAPIĆ JE VAŠIM RUKAMA

Da li je  samopouzdanjem ili načinom razmišljanja  šaljemo  sliku o sebi ili je to uzročno polsedični proces koji nas dovodi u stanje da se zapitamo i preispitamo?

Samo mi znamo kako se osećamo i šta mislimo o sebi kada idemo na razgovor za posao, na prvi dejt ili kada prolazimo pored bivšeg  koji nas skenira od glave do pete… Koga briga kako se osećamo osim nas samih? To je pitanje koje nužno nudi odgovor da se samopouzdanje može ponovo izgraditi, podići na realan nivo ako je poljuljano, jer je nas briga! Tebe je briga kako se osećaš, samo ti možeš snagu vere u sebe tražiti i iz petnih žila izvlačiti kada je ponestane, ti ćeš učiniti da se trag tog velikog napora ne vidi na licu, jer poverenje u sebe se čita u pogledu, čuje u onom što mislimo i govorimo. Taj trenutak  je važan, tih nekoliko minuta koja bacaju svetlo na sliku koju šalješ ljudima i svetu oko sebe, a slika hteli mi to ili ne je važna. Slika koja govori „ja verujem u sebe“ i vredim isto koliko i svako ljudsko biće na ovo svetu i niko to ne može osporiti.

Neodstatak vere u sebe  crpi energiju, slabi ljudsku dušu i pomera nas sa glavnog na sporedni put. Pomereni sa glavnog puta lutamo u mislima i delima, zbunjuni jer jedno želimo a sasvim drugo radimo. Ne znam šta da radim? Ne znam šta da izaberem i čime da se bavim? Strahujemo od nepoznatog i nismo sigurni da li ćemo uspeti ili ne!? Odustajemo jer osećamo da je  to veliki zalogaj za nas, da je veći od nas! Osećaj, samocena i samoprocena u trenutku kada je samopuzdanje u petama nije realna slika naših sposobnosti, ona donosi sve slabosti na površinu, a vrednosti zaboravlja ili potiskuje. i tera nas da koristimo stid i povlačenje kao izgovor. Tražimo vreme da se saberemo i iskopamo izgubljeno poverenje, koje je ostalo zarobljeno u nesvesnim događajima. Ne tako retko prisutna je agresivnost kao još jedno lice slabosti koje su na površini, povređivanje najbližih i prebacivanje odgovornosti na sve oko nas. Svi to ponekad radimo i svi smo ponekad slabi, ali ako se stanje ponavlja često onda je potrebno biti iskren prema sebi, sagledati problem i odgovoriti na važana pitanja. Krijemo se iza leđa roditelja, partnera, verujemo više njima nego sebi, kuda nas to vodi? Bežimo sa puta koji se zove „pravi put“, put ličnih vrednosti. Imamo li pravo kao odrasle osobe, da krivimo nekog drugog, roditelje, partnere koji su naš izbor ili mi njihov, sredinu i zemlju u kojoj živimo, dok mi sami za sebe ne preduzimamo dovoljno, ili treba da budemo zahvalni na onom što jesmo, što smo postali i što imamo? Umesto da upotrebimo ono što nam je na raspolaganju, bežimo od sebe u nešto što nemamo jer  je tako lakše. To su „opravdanja“ koja otežavaju i usporavaju život u neslućenim razmerima. Da li je samopouzadnje celina, glavni put ili korak koji nas održava na putu koji se zove Život ili su delovi potrebni u nekim trenutcima i situacijama sa kojom se suočavamo? Kada se dogodi taj iskorak u kome poverenje pada i zašto se odmah ne vratimo na pravi put?

Koren samopouzdanja se nalazi pohranjen u našem pamćenju a način na koji razmišljamo je sila koja pokreće  proces vraćanja poverenja. Samopouzdanje je količina energije koja vibrira u nama i koju pokreće samo jedna misao ili dogadjaj, koji šalje poruku:  Ja znam da mogu!

Sve što smo uradili u svom životu ima svoju vrednost u odnosu na vreme i trenutak, a neke od tih stvari koje smo uradili  imaju večnu vrednost. Upravo to su prave vrednosti kojih  treba da se setite u momentu kada ponestane vere ili krila splasnu. Samo svest o sopstvenim vrednostima ima snagu da gradi, da radi, da podiže i obnavlja, jer svest o relnim vrednostima čuva veru i podiže  samopouzdanje.

Znate one momente kada ste iskreno pomogli prijateljima, kada vam nije bilo teško preći kilometre ili pozvati nekog ko vam nije naročito drag i zatražiti pomoć za svog prijatelja. Kada ste bez stida izneli svoje mišljenje ili stav, jer ste znali i osećali da je tako i nije vas bilo briga da li će to biti dobro prihvaćeno ili neće, vi snosite odgovornost. Znate one situacije kada pogledate u oči sagovorniku i bez reči pošaljete poruku koja dolazi duboku iz skladišta istine i stvarnosti koju znate.  Znate one momente kada vas neko sprečava da uradite ono što želite, jer on misli da ne možete, a vi dobro zante da možete i razvalite. Sećate se trenutka kada ste položili težak ispit i kada vas je profesor gledao sa poštovanjem. Znate onaj trenutak kada ste prijateljici dali ono što je vama bilo potrebno, ali njoj je bilo potrebnije. Setite se prelomnog trenutka kada ste  bili ostavljeni od voljene osobe, pucali od bola, a snaga je nežno došla, podigla se tiho i sigurno odnekud iz dubine duše i pomogla da izdržite jedan dan, pa još jedan……. i ne samo to, već da ponovo volite!

Znate one momente kada su vas kolege ili predpostavljeni zaustavljali ili gurali svoju nogu ispred vaše, a vi ste strpljivo sačekali svoj trenutak i zakoračili baš kada treba. Znate one dane kada ništa ne ide, a vi se zavučete u sebe u svoje skrovište tišine i mirno sačekate da sve prođe, jer sutra je novi dan. 

Vera u sebe živi, ponekad se samo uspava i čeka da je ponovo probudite. Čarobni štapić je u Vašim mislima!

 

Uživajte,

Jovanka Vajagić

autor, trener za lični razvoj