Da li i kako osećanje sreće može postati trajno unutrašnje osećanje koje nas tiho ali sigurno ispunjava?

Da li i kako osećanje sreće može postati trajno unutrašnje osećanje koje nas tiho ali sigurno ispunjava?

Iskrenost je jedna vrlina kojom treba da sebe nagrađujemo u svakom trenutku. Verujem da ste iskusili, da biti iskren prema svima nije uvek dobro, ali prema sebi je obavezno ukoliko želite napredovati na svom putu ispunjenosti i sreće.

U početku do ide kroz pitanja:

  1. Šta me čini srećnom ili srećnim?
  2. Zašto me to usrećuje?

Odgovor na prvo pitanje govori o onom za čim težimo. Ono što smo postavili kao cilj sa kojim povezujemo osećanje sreće, koje može biti istinsko ukoliko je već prisutno ili prolazno ukoliko ga očekujemo sa ostvarenjem zadatog cilja. Odgovor na drugo pitanje nas vodi do onog što nas čini nesrećnima. Šta je to?

Dok pišem ovaj tekst postavljam sebi pitanje, da li sam srećna?

Odavno sam napustila potrebu da se poredim sa drugim ljudima i da svoje poimanje sreće ocenjujem opštim vrednostima.  Upoznavajući sebe, sve ono što nisam i što jesam, spoznala sam osećanje smirenosti i prihvatanja koje me ispunjava u svakom segment života, bilo da sam sa partnerom emotivno ispunjena ili u period preispitivanja našeg odnosa. To osećanje mira i prihvatanja pružalo mi je posebnu radost koja nikada nije bila euforična niti ona to može biti, bliže opisano, ona je podloga koja me štiti od oscilacije emotivnih stanja i odvajanje od njih.  U životu se normalno događaju lepi i manje lepi momenti i oni su neminovni. Kada me partner povredi ja sam tužna i osećam tugu, ne plašim se i ne tražim opravdanje i ne lažem sebe, kako bi je oterala. Samo obratim pažnju na tu podlogu, koju čini osećanje mira i prihvatanja stavrnosti života i tog trenutka, gde postajem svesna da ja nisam tuga već je ona samo jedan delić mojih osećanja koja su prolazna, i koja imaju svoju ulogu u spoznavanju prave ispunjenosti, dok osećanje mira i prihvatanja stalno postoji i obitava kao sastavni deo mog celokupnog  bića.   Upoznajući sebe puno lakše mogu da razumem i prihavatim i druge ljude koji su drugačiji od mene.

Šta me je dovelo do stanja mira i prihvatanja?

Svesna potrebe da se želim osećati ispunjeno, što verujem da svaka žena i muškarac  žele, tragala sam za odgovorom na pitanja:  Šta ja želim?  Šta je meni zaista  važno? Da li ja to mogu i kako?

Sreća nije cilj već proces, tihi proces koji se odvija sa životom. Stanje sreće u trenutku koji je prolazan je precenjeno i marketinški obojeno za potrošačko društvo. Ljudsko biće ima neopisivo veću vrednost od trgovačke mreže kojoj ga društvene norme izlažu i nude sreću.

Da li želimo sve ono što nemamo ili samo ono što je nama važno? Da li želimo ono što ljudi oko nas imaju ili ono što mi zaista želimo?  Ponovo se preispitujem, šta je meni važno i posmatram svoj sistem vrednosti kojeg se uglavnom držim. Da li me moj sistem vrednosti vodi do ispunjenosti ili me zaustavlja na tom putu, zbog nekih vrednosti koje nisu sasvim u skladu sa onim što ja iskreno želim. Pomno posmatram i smorim se, pomislim kako je ovo dosadno a i teško, i nastavim po starom neko vreme. Sačekam da pitanja ponovu naviru… i oprezno ih pratim kakao dolaze. Posmatranjem sistema vrednosti,  uočavam smetnje i prepreke, kao što su: Verujem da neko ima više sreće a neko manje, i gde sam ja na toj skali? Shavatam da to nije presudno, važno je da početna osnova, odnosno start nije isti i da na to ne mogu ja uticati, tj. ne mogu povećati svoj strat od onog koliki i kakav je stvarno. Prihvatam na način kojim sebi objašnjavam da je to što ja imam više nego dovoljno da nastavim sa razvojem dalje. Uočavam uverenje da je to što drugi imaju bolji start,  samo pitanje koliko su radili ili nisu radili na tome i koliko će nastaviti da rade dalje. Takmičim se! Oho!

Takmičenje u sportu i nekim drugim disciplinama je dobro, dok u ličnom razvoju pogubno, gubljenje sebe i svojih vrednosti. Vraćam se korak nazad i tražim odgovor na pitanje zašto se takmičim? Malo po malo, nalazim svoj ego koji kaže: Mogu više! Rečenica koja stoji na putu ispunjenja i nepotrebno kvari osećanje ispunjenosti, pretvarajući ga u igru moći. Lažna sreća! Upoznajem granice svojih mogućnosti učenjem i slušanjem, osluškivanjem i ispitivanjem svoji granica.  Ne prelazim ih olako ali ih polako pomeram, onoliko koliko me moje osećanje mira i ispunjenosti podržava i primećujem druga osećanja kako nastaju i slažu se u niz koji čini čitav jedna proces koje mi čini bogatijom i srećnijom.  Male i velike stvari se smenjuju nekim svoji redom, ne preskačem ih po veličini već se prepuštam svakoj jednako.

Povremenim preispitivanjem sistema vrednosti koji smo ustanovili, postepeno i trajno otvaramo put ispunjenosti i svrhe života. Upoznavanjem sebe i svojih mogućnosti, pomeramo granice razvoja svoje ličnosti na putu koji se zove “ispunjenjen život” Porodica, ljubav, roditeljstvo, zdravlje, novac, učenje i napredovanje, intelektualni rad, prijateljstvo, posao,  karijera,  društveni doprinos, udoban život i materijalna dobra, skupa putovanja, spokoj, dobrostanje, blagostanje…

Kakav je vaš sistem vrednosti i da li ga povremeno preispitujete?

 

Jovanka Vajagić

autor